Istorija igre

     Go je misaona igra za dve osobe, sa vrlo jednostavnim pravilima i neverovatnim mogucnostima strategije i kombinatorike. U igri je bitna samo vestina igraca i, kao u sahu, ne postoji mogucnost rizikovanja ili iznenadjenja - nema ni kockica ni karata. Pravila su jednostavnija od pravila saha i pruzaju mnogo dublji pristup samoj igri.
     O nastanku goa postoji vise verzija - od dosta poznate tvrdnje da ga je izmslio car da bi sina naucio mudrosti i mastovitosti, preko raznih legendi, do dosta smelih pretpostavki, da zbog oblika figura i ploce dolazi ravno iz kosmosa!? Bez obzira na svoj nastanak, go je vekovima privlacio jednostavnim pravilima, mastom, dubinom i dinamikom kakvu nema ni jedna poznata misaona igra. Kompjuterska era donela je jos jednu potvrdu vrednosti goa; iako su vec izrasli u vrsne sahiste, elektronski mozgovi su slabiji od pocetnika u gou.

Weiqi	Nijedna misaona igra nema tako bogatu tradiciju kao sto je ima go. To je svakako najstarija misaona igra. Stari kineski izvori navode da je go nastao oko 2250. godine pre nove ere, za vreme vladavine cara Suna. U literaturi ga prvi pominje Konfucije koji ga je preporucivao uglednim ljudima za vezbanje inteligencije( oko 500. godine p.n.e.), a prvi zapisi odigranih partija poticu iz prvog veka pre nove ere. U sedmom veku go se preko Koreje prosirio na Japan, gde je vremenom postao nacionalna igra.Zapad je upoznao go pre nesto vise od sto godina, kada su se zemlje dalekog istoka otvorile prema svetu. Tajanstvena misaona igra uzbudila je mastu prvih posetilaca: diplomata, naucnika, pomoraca... Narodi dalekog istoka dugo su go, pored slikarstva i muzike, smatrali umetnoscu. Tek od skoro poceli su ga tretirati kao misaoni spor, sto je veoma pomoglo popularizaciji u ostalom svetu. Danas go igra oko 25 miliona ljudi sirom sveta, tako da je go igra sa najvise registrovanih igraca na svetu i igra se na svim kontinentima. Samo u Japanu ima oko 8 miliona igraca medju kojima i oko hiljadu profesionalnih majstora, koji, kako bar oni tvrde, "ne zive od goa, vec za go".Najbolji godisnje zaradjuju oko pola miliona dolara. Go je najpopularniji u Kini, Japanu i Koreji. (U Kini se zove Wei-chi, u Japanu Igo, a u Koreji Baduk).

Igo

Baduk

Prvi go klub u Evropi osnovan je jos pre prvog svetsog rata. U pomorskom klubu Austro-Ugarske mornarice u Puli, go su igrali pomorci koji su tu igru naucili na svojim plovidbama po dalekom istoku. U nasoj zemlji go je poceo da se igra sezdesetih godina, a prvi klubovi su osnovani 1972. godine u Kragujevcu i Nisu. Nas najuspesniji igrac je Rade Petrovic koji je tri puta osvajao titulu prvaka Jugoslavije u pojedinacnoj konkurenciji. U ekipnoj konkurenciji Go klub "Student" iz Nisa je najuspesniji(Titule:12 titula ekipnog prvaka Jugoslavije i 8 titula pojedinacnih prvaka Jugoslavije).Najznacajniji uspeh na medjunarodnim takmicenjima jeste osvajanje titule prvaka Evrope u REGO-u (ekipu cine tri igraca koji naizmenicno povlace poteze).
Pravila igre su jako jednostavna i ne predstavljaju problem nijednom pocetniku, ali je zato go izuzetno komplikovana igra za majstore. Najbolji svetski igraci poklone ceo svoj zivot proucavanju goa i, kako kazu, jos uvek postoje stvari koje ne razumeju. U gou postoji izuzetno dobar prednosni sistem koji dozvoljava da igraci razlicitih nivoa znanja igraju medjusobno, a da pritom i jednom i drugom igracu igra bude interesantna. Go moze da se igra na tablama razlicitih dimenzija (9x9, 11x11, 13x13, 19x19) i pocetnicima se preporucuju manje table na kojima su partije jednostavnije i krace traju.